[K1] Вредност безготовинских трансакција у 2021. достигла износ од 5 милијарди евра

За разлику од Шведске, Финске, Канаде и Француске, Немачке или Јапана, у Србији је кеш и даље доминантно средство плаћања. Упркос томе, помака има - у 2021. у нашој земљи забележено је 62 милиона картичних плаћања више него у 2020. години.

-Иако Србија касни за западноевропским земљама у погледу броја трансакција или броја ПОС терминала по броју становника, у нашој земљи присутан је интензиван раст у последње време. Само у 2021. години, укупан промет износио је око 5 милијарди евра, што је у односу на период од пре пет година, када је исти доносио само 2 милијарде, фантастичан резултат - изјавио је за телевизију К1 Марко Данон, шеф Јединице за конкурентност у НАЛЕД-у.

Како је објаснио, не само у Србији, него и у свету, бележи се незаустављив тренд у употреби безготовинских инструмената плаћања. Њему доприносе и технологија, технолошке инвовације и глобализација, али засигурно и ескалација пандемије. Очекује се да број појединачних безготовинских трансакција расте за 20% на годишњем нивоу у наредних пет година.

-Овде је реч о једном свеобухватном тренду који се не може преокренути, већ само може постати навика свих нас. Раст безготовинских плаћања нарочито може бити од користи грађанима, али и привреди и држави. Конкретно, за државу је важно оно што ми у НАЛЕД-у највише истичемо, а то је борба против сиве економије - готовина је заправо валута сиве економије. Када је реч о трговцима, овај начин плаћања обезбедиће веће могућности за продају – додао је Данон.

Према његовим речима, у оквиру недавно лансиране Инцијативе за безготовинско плаћање, заједничког пројекта ГИЗ-а, компанија МастерЦард и Виса, који спроводи НАЛЕД у сарадњи са Министарством финансија, циљ је да се промовишу сви облици безготовинског плаћања. Иако су картице најчешће коришћени инструменти, присутна су и инстант плаћања Народне Банке Србије, мобилне апликације и бројни други облици.

У оквиру трогодишњег пројекта биће обезбеђено 25.000 бесплатних ПОС терминала за које ће моћи да аплицирају предузетници, власници малих и микро предузећа, као и државне инстуције које до сада нису користиле овај вид плаћања.